Линукс водич за почетнике

Линукс водич за почетнике представља један од начина де се нови и будући корисници Линукс оперативног система упознају са његовим предностима као и да се упознају са доступним слободном софтвером који могу, без бојазни, инсталирати и користити на својим рачунарима.

Обе ове алтернативе су и бесплатне и слободне, и омогућавају свим њиховим корисницима да врате контролу над својим рачунарима.

Зато, прочитајте овај Водич и све ће вам сигурно бити бар мало јасније, и видећете да ништа није тако тешко као што изгледа.

Уживајте!

Садржај Водича

Овај водич је подељен у неколико целина ради лакшег читања.
Препоручујемо да сваку целину читате по реду, мада, уколико желите, можете и прескочити по неко.

- Шта је то слободан софтвер (FOSS) ?
- Шта је то Линукс (Linux) ?
- Слободан софтвер који можда већ користите
- Зашто уопште користити Линукс и слободан софтвер поред других система ?
- А шта је са мојом постојећим подацима ?
- Још пар битних ствари
- Почнимо !
- Како могу помоћи у изради овог Водича и шта је то НВО "LINUXO" ?

Шта је то слободан софтвер (FOSS) ?

FOSS на енглеском језику уствари значи 'Free and Open Source Software', односно Слободан софтвер и софтвер Отвореног кода. То је покрет који је покренут 1983 од стране Ричарда Сталмана (Richard Stallman) и и Покрета за Слободан софтвер 'Free Software Foundation' (FSF). 'Free' у овом контексту значи 'freedom' односно 'Слобода' (као слобода говора), а не 'цена' (иако се FOSS труди да и то постигнe). Као што FSF каже "Free software is a matter of liberty not price" односно "Слободан софтвер је ствар слободе а не цене" и ту разлику треба поштовати. Постоји много софтвера за који се прокламује да је "бесплатан" и вероватно сте већ чули за, а можда и пробали 'freeware' и 'shareware' софтвер. Ови типови софтвера су бесплатни (по питању цене) али нису слободни (по питању слободе).

Сав софтвер који покрећете и погоните на свом рачунару су направљени да могу да раде на вашем оперативном систему. Уколик окористите Microsoft Windows, софтвер је припремљен за покретање на Windows-у. Уколико користите Apple-ов OSX или Линукс (Linux) онда и за њих важе иста правила. Софтвер који запокован и инсталиран на ваш рачунар углавном постоји у 'binarnom' облику, односно 'извршном' облику.

Бинарни софтвер је на неки начин 'закључан' у одређеном смислу јер је преведена у "рачунарски" језик. Ово значи да је скоро немогуће да човек види како софтвер функционише и шта конкретно ради! Добар пример овоме су spyware програми и вируси. Када се ове апликације инсталирају на рачунар тешко је знати шта тачно раде. Могу слати ваше приватне податке (број рачуна или кредитне картице) на интернет, или могу украсти све ваше важне лозинке. Једноставно не знате, јер су закључане.

Сви рачунарски програми (софтвер) су прво написани у језику који људи могу разумети,и који се обично назива 'source code' односно 'изворни код'. Microsoft поседује изворни код за сам Windows и њихове друге поризводе, као што Apple поседује њихове, итд. Узмимо опет за пример рачунарски вирус. Да смо могли имали изворни код вируса, могли смо тачно шта ради, и лако би га могли зауставити. Креатори вируса, Microsoft, Apple и други не објављују јавно њихов софтверски изворни код, што значи да нико не може рећи шта њихов софтвер тачно ради.

Постоје креатори софтвера широм света који верују да свако има право да тачно зна шта одређени софтвер ради на њиховом рачунару. Не само што они објављују бинарне пакета већ, што је много важније, објављују изворни код својих програма који је јавно доступан свима. Овакав изворни код се назива 'open source', односно 'отворени код'. Један од сјајних примера софтвера отвореног кода је и Mozilla Firefox, бесплатни и слободни веб претраживач за Linux, Windows и OSX, који је безбедан и сигуран. За више примера слободног софтвера, наставите да читате овај Водич (или кликините овде).

У основи, можете вероватни само софтверу отвореног кода, јер је јавно и слободно доступан свима. Управо из овог разлофа владе, друге агенције и организације, школе и појединци широм света почињу да користите софтвер отвореног кода (као што би и ви требали!).

Шта је то Линукс (Linux) ?

Линукс (Linux) није баш оперативни систем у правом смислу те речи, већ предстаља језго оперативног система или тзв. кернел. Када се уз кернел орагнизује и дода мношто софтвера онда добијамо оно што се популарно зове Линукс дистрибуција, односно ГНУ/Линукс оперативни систем који често поредимо са Microsoft Windows-ом или Apple OSX-ом, односно другим оперативним системима који постоје данас. Линукс (Linux) је са друге стране доста другачији и по многим питањима бољи од горе поменутих.

Линукс (Linux) је свој живот започео 1992 када је, у то време студент, Линус Торвалдс (Linus Torvalds) објавио свој софтвер слободним, заједно са, отвореним изворним кодом. Обзиром да је његов изворни код био свима јавно доступан, хиљаде програмера широм света су га преузеле, направиле измене и са побољшањима вратила аутору!

Управо због глобалне сарадње, Линукс је стабилан, веома флексибилан и са веома добром подршком крајњим корисницима. ТО је оперативни систем са највећим степеном раста на свету и кавно је доступан свима који желе да га инсталирају на свој рачунар! Звучи сјајно ? И јесте !

Линукс (Linux) долази са хиљадама слободних апликација, које развијају хиљаде волонтера широм света. Ови пројекти такође свој рад објаљују и у облику изворног кода, односно и сви ти рачунарски програми су програми "отвореног кода".

Можда се питате "како они ово све раде бесплатно?". Заједнице које развијају Линукс и други софтвер отвореног кода то раде због тога што воле свој софтвер, а не да би зарађивали новац. Они то раде и због престижа, части и зато што верују у идеале покрета за отворени код. Наравно, многи корисници који користе Линукс настоје да донацијама и другим видовима помоћи донирају и подрже креаторе софтвера.

Важно је напоменути да услед природе софтвера отвореног кода (могућности да подешавају софтвер по жељи) постоји велики број различитих верзија и варијални ГНУ/Линукс система. Ово је свакако одлично јер можете одабрати верзију која вама највише одговара! Управо ове различите верзије се називају "Дистрибуције" које смо већ спомињали на почетку овог текста. Оне настају због тога што креатори различитих верзија праве своје измене, додају софтверске пакета по сопственом избору а затим их дистрибуирају као слободан софтвер. Зато не брините, ми ћемо вам помоћи да се нађете на правом путу!

Ми вас позивамо да се упознате са Линуксом и да вам пожелимо добродошлицу у овај нови феноменални свет.

Наставите да читате, или прескочите све до поглавља 'Крећемо!' уколико сте већ сада спремни !

Слободан софтвер који можда већ користите

Да ли сте можда већ користите слободан софтвер а да то и не знате?
СОфтвер отвореног кода не постоји само за Линукс (Linux), већ се може покретати на различитим оперативним системима попут BSD-a, Windows-a или OSX-a.

Следи листа неких популарних апликација које сте можда већ користили или их и сада користите:

7-Zip - Архивер фајлова (сличан Winzip-у) са великим степеном компресије
Abiword - програм за обраду текста сличан Microsoft Word-у
Amaya - Програм за креирање веб страница
Audacity - Програм за едитовање звука - аудио фајлова
Blender - Програм за креирање 3D графике
Clam AntiVirus - Антивурис програм
Democracy Player - Апликација за интерент телевизију и мултимедијални плејер
Gaim - Програм за инстант поруке преко интернета који подржава различите формате и мреже
Gimp - Програм за едитовање слика и фотографија (сличан Adobe Photoshop-у)
Inkscape - Програм за векторску графику
Limewire - П2П аплиакција (P2P) клијент за Gnutella мрежу
Mozilla Firefox - веома популарни веб претраживач
Mozilla Thunderbird - популарни програм за пријем и слање ел.поште
MPlayer - мултимедијални плејер
Nvu - комплетан програм за креирање веб апликације и станица
OpenOffice.org - комплетан office пакет компатибилан са Microsoft Office-ом
PDF Forge - програм за креирање PDF фајлова
Scribus - програм за припрему штампе
Video Lan Client - видео плејер и програм за снимање видео материјала
sr.Wikipedia.org - Online екнциклопедија на српском језику
Wireshark - програм за мониторинг мреже

као и многи други...

Пројекат под именом 'The Open CD' омогућава преузимање садржаја за 1CD који укључује многе од горе наведених програма. Такође га можете слободно дистрибуирати својим пријатељима!

Уколико желите да видите како раде апликације отвореног кода али још увек нисте спремни да пређете на Линукс, можете преузети са интерента неке од ових слободних апликација за свој постојећи оперативни систем. Када видите да се ради о сјајним апликацијама можда ћете након тога бити спремни да направите следећи корак и почнете да користите и оперативни систем отвореног кода!

Зашто уопште користити Линукс и слободан софтвер поред других система ?

У реду, ваша инсталација Windows-а 'ради добро' па се може поставити питање зашто се уопште бактакти са Линуксом (Linux) ? Па, добро питање. Надам се да ћете добити добар одговор.

Постоји много разлога зашто би желели да 'пређете' на Линукс. Ево неких од њих:

Вируси и други злонамерни програми
Линукс не пати од проблема изазваних вирусима, тројанцима или шпијунима као што је то случај са Windows-ом. Разлог овоме јесте начин на који је Линукс креиран и дизајниран. Замислите да не морате да бринете о вирусима када скидате ел.пошту! Осећајте се сигурним када користите свој рачунар.

Безбедност и Стабилност
Линукс је дизајниран да буде стабилан, безбедан и сигуран. Услед природе софтвера отвореног кода, па се сигурносни порпусти исправљају веома брзо. Велики број најквалитетнијих програмера широм света доприносе да се програми свакодневно унапређују. Чак и уколико се деси да се нека од апликација сруши или блокира то се ретко одражава на сам Линукс. Ово резултира да ваш рачунар остане активан и могуће га је и даље користити без потребе за рестартовањем. Нема више порука попут 'reboot and try again' синдрома! Често се овакве ситуације могу решити лако и брзо у самом Линуксу без потреба за купоцином додатног софтвера. Такође можете погледати лог фајлове које бележе сам оперативни систем и уколико имате довољно знања, можете сами исправити евентуалне греше у софтверу или се обратити великој Линукс заједници која ће вам сигурно помоћи! Коришћењем Линукса стичете потпуну контрлу над својим рачунаром знајући да је ваш систем сигуран, поуздан и да ћете увек имати потребан софтвер. Сигурносне исправке су увек доступне тако да не морате бринути о томе да ће престати подршка за одређени софтвер као што је случај са Microsoft-ом када сте приморани да купите онву верзију а често уз њу и потпуно нови рачунар.

Управљање софтвером
Можете претраживати и инстлаирати софтвер на вашем Линукс рачунару из само једне паликације. Готово све популарније Линукс дистрибуције омогућавају, да уместо да јурите софтвер и дискове по интернету, једноставно кликом на тастер гледате како сам Линукс преузима софтвер преко интернета и инсталира га на ваш рачунар. Поред овога, систем може да аутоматски врши ажурирање система са новим верзијама већ инсталираних програма! Па тако када се појави сигурносна исправка, нова верзија OpenOffice.org-а, или чак језгро самог Линукса (кернел), све се то инсталира и ажурира лако и без проблема, И оно пто је најважније, како се ради о софтверу отвореног кода, можете имати поверење у сам софтвер!

Могућности
Линукс је често носилац рачунарске технологије и иновација. Није везан за комерцијална ограничења па су људи слободни и могу бити креативни и иновативни. Неки од примера су и ти да, на пример, Линукс већ поседује неке могућности и то пре Windows-а: популарни 3D десктоп ефекти преко Xgl-а и beryl-а; TV и мултимедијални центри са mythtv-ом; претраживање рачунара помоћу beagle-а; десктоп додаци преко superkaramba-е; и мого то га још. Као додатак, Линукс је доступан одмах и то бесплатно!

Компатибилност
Линукс се може покренути на готово сваком хардверу. У ствари, ради се о најбоље подржаном оперативном систему на свету! Од најновијих рачунара до старих које сте се спремали да баците, увек можете наћи одговарајућу Линукс дистрибуцију за себе. Са Линуксом још увек можете претраживати интеренет, гледати филмове, слушати музику, приступити свом дигиталном аларату или камери, користити свој скенер и много тога још. Такође можете слати и примати ел.пошту и креирати документе који су компатибилни са Windows системима.

Слободан
Линукс је слободан софтвер отвореног кода. Можда вам ово неће много значити уколико нисте програмер али чак и ако сте само обичан корисник можете имати поверења у софтвер који користите (погелдајте поглавље 'Шта је то слободан софтвер (FOSS) ?' за више информација). Популарност слободног софтвера је све већа и право је време да и ви почнете да га користите.

Бесплатан
Можда можете мислити да сте свој рачунар купили са бесплатним Windows-ом, али сте га ви уствари платили (осим уколико не користите нелегалну копију). Линукс са друге стране, стварно јесте бесплатан. Немојте више бринути о пиратском и нелегалном софтверу! Од комплетних office апликација и пакета преко мултимедијалних програма и интернет апликација, софтвер отвореног кода долази заједно са Линуксом и то не само што је поптун и са свим фунцкијама, већ вас неће коштати ни динара.

Једоставан и интуитиван
Потребно вам је само 20-так минута да би инстлаирали Линукс и сав пратећи софтвер и ваш рачунар био спреман за коришћење ! У већини случајева не морате тражити драјвере по интернету и другим дисковима, и губити силно време инсталирајући појединачне програме. Када инсталирате свој Линукс систем видећете да је веома једноставан и лак за коришћење. Линукс се стално унапређује и постаје све интуитивнији јер људи који га користе имају могућност да сами исправљају и допуњавају постојећи софтвер.

Избор и контрола
Линукс вам омогућава да преузмете потупну контролу дајући вам могућност избора. Избор о томе који ће те софтвер користити и на који начин. Не морате бринути да ћете се заглавити са једним програмом и начином са којим ћете одређени посао обављати. Постоји буквално на хиљаде доступних програма које можете инсталирати једним кликом свог миша! Такође можете подесити графички изглед по вашем нахођењу, или изабрати једно од постојећих дистрибуција које имају своје предефинисане функције. Линукс је флексибилан и омогућава вам да направите систем који ће радити за вас. Пронађите или креирајте оно шта вам одговара!

Заједница
Свако ко користи Линукс то чини зато што то хоће, а не зато што то мора. Такође, програмери развијају Линукс зато што то воле што све заједно значи да се све ради из правих разлога. Корисници су увек спремни да помогну другима у заједничком Линукс напору и сарадњи. Линукс заједница је настала од људи сличних вама и сјајно бити део ње.

Забава!
Линкс је веома забавно користити. Замислите да поново уживате у коришћењу свог рачунара! Чак ће и већ старији корисници рачунара бити импресионирани!

А шта је са мојим постојећим подацима ?

Један од највећих проблема приликом преласка са другог оперативног система јесте компатибилност. Компаније које креирају сопствене "власничке" формате чине готово све да нико не може да види како њихови формати функционишу. Упркос овоме, Линукс је компатибилан са већином опште коришћених формата и обично постоје програми који вам могу омогућити да прочитате своје податке. На пример, Microsoft Office документи су подржани од стране OpenOffice.org пакета а Аdobe Photoshop фајлови подржани од дтане Gimp-а.

Линукс подржава и охрабрује коришћење форамата отвореног кода. Тренутно се већина докумената креира под Microsoft Office пакетом, али се ради о "власничким форматима " затвореног изворног кода. Може вам се десити, као што се већ дешава, да старији фајлови нису компатибилни са новијим верзијама Microsoft Office-а па сте приморани да купујете нове верзије тог пакета!. Са друге стране, Линукс успешно ради са већином Microsoft Office фајлова и вероватно ћете без проблема моћи да видите своје податке. О овој теми можете више прочитати у поглављу 'Још пар битних ствари'.

Као резултат, слободна заједница је прихватила нове стандарде базиране на XML-у и креиране од стране International Organization for Standarization (ISO) од OASIS-а под именом 'open document' или 'отворени документ'. Овај стандард је слободан и доступан свима који желе да га науче и имплементирају (да, чак и Microsoft-у) јер се ради о софтверу отвореног кода. Услед притиска различитих влада и других корисника које се прабацују на овај нови формат, Microsoft је приморан да подржи овај формат у својој следећој верзији Office пакета. Нисмо сугурни у ком степену ће га подржати, али без обзира на то OpenOffice.org га већ подржава. Поред ових, он подржава и друге формате који се ммогу слободно користити попут HTML, PDF, или чак plain text формата.

Као што је и организација ISO назначила, "Организације и појединци који своје податке чувају у отвореном формату избегавају везање за једног произвођача софтвера, остављајући себи слободу да мењају софтвер уколико њихов тренутни креатор софтвера пропадне, подигне цене, промени свој софтвер или промени услове лиценце".

Организације широм света, укључујући и Национални Архив Аустралије или рецимо Владу Француске пребацују своје документе у овај нови формат да би осигурали неограничени приступ дигиталним информацијама сада и у будућности. МИ такође охрабрујемо све кориснике да пређу са затворених и опасних власничких форамта на отворене и слободно доступне формате, који ће увек бити ту.

Још пар битних ствари

Ниједан оперативни систем није савршен, па ни Линукс није изузетак. Јер да је савршен не би ни напредовао!
Можете се срести са одређеним проблемима током преласка на Линукс па желимо да вас одмах о томе и обавестимо да би могли да донесете праву одлуку.

Windows софтвер
Врло је вероватно да већина ваших постојећег Windows софтвера неће радити на Линуксу бар онако како ради на свом основном систему. У поглављу где смо образложили шта је то слбодан софтвер, могло се видети да је Линукс комплетно другачији оперативни систем па ће на њему радити софтвер који је прављен за њега. Срећом, постоје стотине хиљада софтверских пакета слободног софтвера за цео спектар намена који може заменити ваш постојећи софтвер. Табела са листом алтернативних програма се може видети уколико кликенте овде (напомена: ради се о тебели са другог сајта, па је ово само његова копија). Ми смо такође урадили своју сличну табелу коју можете погледати овде.

У неким случајевима, може се десити да услед посла или других разлога морате да користите одређени софтвер или за њега не постоји замена под Линукс системом. Ако се то и деси, не треба да очајавате, јер још увек можете да пређете на Линукс.

Windows емулатори
Постоје одређени програми за Линукс који вам омогућавају да покрећете свој Windows софтвер преко метода 'емулације'. Неки од ових прогарама су: Vmware, Win4lin, bochs, xen и qemu. Биће вам потребан ваш "Windows license key" као и инсталациони медиј апликације са које можете инсталирати потребан софтвер и сам Windows, на Linux. Можете покретати Windows као нормалну Линукс апликацију а Windows апликације под самим Windows-om, као да је он основни систем а не само једна од Линукс апликација.

Уколико емулација није ваш стип увек можете инсталирати и покреати Линукс на рачунару где већ имате инсталиран Windows систем. При сваком покретању рачунара можете изабрати који систем (Линукс или Windows) желите да подигнете.

Постоје и други програми који омогућавају компатибилност Линукса што значи да покрећете Windows софтвер без емулације. Један од таквих програма се зове wine. Wine није емулатор али може да опонаша многе системске фунцкије Windows оперативног система (није потребно да имате инсталиран Windows на вашем рачунару). Ово вам може омогућити да инсталирате ваш Windows софтвер кроз wine а затим га и покренете под Линуксом. Неће баш сав Windows софтвер радити са овим методом, али добар део хоће уз мало уложеног труда. Постоји добар списак аплиакција које могу да раде на овај начин, овде.

Иако wine омогућава да инсталирате многе Windows апликације може се десити да буду проблематичне приликом покретања или у раду. Постоје и комерцијални производи базирани на wine-у попут CrossOver креираног од стране Codeweavers-а. Овај софтвер вам омогућава да лако инсталирате многе популарне Windows апликације попут: Microsoft Office (верзије 2003, XP, 2000 и 97), Microsoft Project, Microsoft Visio, Adobe Photoshop, Lotus Notes, Quicken, Shockwave Director, QuickTime и многе друге, све под Линуксом. Може сепоручити и online а такође је обезбеђена и подршка при коришћењу овог софтвера.

Запамтите да обично постоје одличне алтернативне апликације отвореног кода постојећим Windows програмима које желите да користите, али уколико их морате покретати, једно од горе наведених решења би могао бити одговор за вас.

Игрице
Слично као код већ поменутих Windows апликација и већина игрица прављених за Windows се не може одмах покренути на Линуксу. Срећом, неке компаније које паве игрице су почеле да поправљају ствари по овом питању. Такође постоји једна група игрица, попут Unreal Tournament-а и Quake-а које су већ краиране као Линукс игрице и покрећу се на Линуксу без проблема. Главни разлог овоме јесте да оне користе OpenGL 3D машину за рендеровање, која је такође отвореног кода и представља део Линукс окружења. Многе игрице користе Microsoft-ову власничку DirectX 3D машину која се може покретати само на Windows-у. Још једном нам wine може помоћи да покренемо ове игрице под Линуксом.

Слично 'Crossover'-у постоје комерцијални програми као што је на пример Cedega који производи TransGaming Technologies, и која је специјализована за подршку готово 2 хиљаде Windows ирица под Линуксом. МНоге популарне игрице као што су Half Life 2, Counter Strike, Battlefield, Medal of Honor, Call of Duty, StarCraft, Civilization, Grand Theft Auto, Heroes of Might and Magic, EVE, EverQuest, World of Warcraft и многе друге. Више информација укључујући и базу података можете пронаћи овде.

Наравно, Линукс има на хиљаде сопствених игрица, од аркада до игрица на табли, стратегија па чак и 3D пуцачина из првог лица. Много тога што може задржати децу и забавити их!

Компатибилност са Microsoft Office-ом
Већ смо расправљали о Microsoft Office форматима у поглављу 'А шта је са мојим постојећим подацима ?'. Свакако га прочитајте ако већ нисте.

У основи, формати фајлова који се користе у Microsoft Office документима су затвореног кода и власнички. Иако су Word-ови и Excel-ови фајлови готово постали стандард сами за себе у пословном свету, важно је да разумете начин на који Microsoft Office апликације смешта ваше податке на ваш хард диск и да он није стандардан.

Срећом, постоји већи број одличних Линукс апликација које могу послућити као сјајне замене за све Microsoft Office апликације. Још боље, неки програми из OpenOffice.org пакета могу да учитају али и да сниме фајлове у облику Microsoft Office фајлова, односно формата. Још од верзије 2.0.4, OpenOffice.org подржава Microsoft Office 95, 97, 2000, XP а такође и 2003 formatе (као и многе друге укључујући и PDF формат). Док софтвер отвореног кода користи слободне формате за већину ствари које би могли радити на свом рачунару, може вам се јавити проблем приликом пребацивања сложених Microsoft Office фајлова (на пример оних са макроима), али и ту се ствари поправљају. Како је Microsoft власних изворног кода ових формата он може променити (а то и ради) формате у новим верзијама својих програма. Основни формат OpenOffice.org са друге стране користе стандард ISO26300 и са те стране неће претрпети промене које ће бити некомпатибилне у будућности. Ово једноставно значи да ће ваши документи бити сигурни и безбедни без обзира који софтвер користите. Сада сте мало сигурнији, зар не ?

Уколико вам је потреба подршка за Microsoft Office под Линуском, OpenOffice.org би требао да уради готово све што ћете захтевати (па и више). Такође можете пробати OpenOffice.org и под Windows-ом!

Хардвер
Линукс подржава већину хардверских компоненти и то одмах у току или одмах по инсталацији, за разлику од већине других оперативних система, међутим постоји и одређени хардвер који неће прорадити тако лако. Већина ових компоненти се зове 'win-хардвер'. Ови уређаји користе софтверску компоненту која мора да се инсталира на Windows да би могла да ради. Како Линукс не покреће Windows софтвер ови уређају се обично тешко подешавају. Неки од примера могу бити wireless картице, неки штамапчи, aкао и неки интерни dialup, adsl или кабловски модеми. У многим случајевима заједица отвореног кода је написала сопствене Linux драјвере за ове уређаје, па ипак се у неким случајевима то није могуће јер произвођач хардвера није обезбедио довољно информација. Срећом, све више произвођача подржава Линукс, па ће, надамо се, овај проблем у скоријој будућност сам постати прошлост.

Линукс данас подржава већину графичких картица; ипак, може се десити да не можете увек у старти користити предности 3D могућности картица одмах по инсталацији система. На пример, док Линукс подржава NVIDIA картице веома добро у 2D окружењу, не постоји 3D драјвер отвореног кода за њих. Срећом, NVIDIA сама обезбеђује квалитетне Линукс драјвере за своје картице. Можда ћете морати да добавите ове драјвере преко интернета и да их инсталирате на свој Линукс систем. Ово је због тога што лиценца под којом се ови драјвери објављују спречава да буду укључени у Линукс дистрибуције по default-у. Инасталација ових драјвера је подржана на већини Линукс дистрибуција а ако негде и запнете Линукс заједница ће вам радо притећи у помоћ.

Kодеци
'Кодек' представља'компресор/декомрепсор' и односи се на софтверску копоненту која преводи видео и/или аудио између компресованог у некопресовани облик (спреман за репордукцију. QuickTime је пример једног кодека.

На жалост, многи кодеци за популарне видео (и аудио) формате нису написани за Линукс. Ипак, ови пакети као што су win32codecs који омогућавају Линуксу да користи Windows кодеке и репродукује ваш видео и аудио материјал! Опет, услед ограничења у лиценцама, многе Линукс дистрибуције их не убацују по default-у. Ови кодеци се лако инсталирају, и постоји много информаицја о томе како их инсталирати на одређену Линукс дистрибуцију.

Наравно, заједница отвореног кода је развила сопствене видео и аудио кодеке. Можда најчешће коришћени и најпознатији од њих су аудио кодек oggvorbis и видео кодек xvid. Ови кодеци не само да су отвореног кода већ су и без додатних софтверских патената. Можете слободно кодирати своју музику или видео користећи ове кодеке, наравно под Линуксом и нећете морати да бринете о рецимо дигиталним правима.

Енкриптовани DVD дискови
Од када је DVD формат креиран он у себи садржи један облик енкрипције који је нправљен ради заштите од неовлашћеног копирања. Софтверски DVD плејери опет имају кључеве за декрипцију да ми могули да читају те DVD-ове. Из различитих разлога, званични Линукс DVD плејери нису били доступни. Као се испоставило, ова енкрипција није баш у потпуности исправна, тако да кључеви нису били ни потребни за приступ садржају DVD-а.

Постоји пакет под именом libdvdcss који омогућава да већина Линукс мултимедијалних плејера декриптује и прикаже ваш DVD. Употреба овог пакета може бити илегална у неким земљама, чак и ако користите сопствени купљени DVD диск. Ово је услед патената, односно заштите дигиталних права. Као такав, није укључен у већину Линукс дистрибуција. Уколико је легалан у вашој земљи, можете га инсталирати веома лако, али опет ако запне код инстлације, многи ће вам помоћи.

Сажетак
Линукс има велики избор Линукс апликација који могу задовољити ваше потребе. Поред њих постоје и апликације попут wine, CrossOver, Cedega и других које вам могу обезбедити компатибилност са Windows-ом да би могли да користите и његов софтвер.

Како Линукс добија на популарности, све више и више хардверских компоненти је компатибилно са Линуском. Посотји велика вероватноћа да ће скоро све ваше компоненте у рачунару радити на Линуску одмах након инсталације. Ипак, да би у потпуности искористили могућности вашег хардвера вероватно ће бити потребно да инсталирате додатне софтверске пакете попут 3D видео драјвера и кодеке за репродукцију видео и аудио материјала. Неки јефтинији 'win-hardware'такође можда неће у старту радити на Линуксу па ћете можда морати да сачекате да буде подржан сотфвера попут wine-а. Уколико спадате у ов категорију, увек можете добити помоћ од Линукс заједнице.

Надамо се да су горе наведене иформације као и претходни текстови помогле у вашој одлуци да ли је Линукс права ствар за вас. Ми мислимо да позитивне ствари знатно превазилазе негативне када је у питању Линукс. Са широким распоном Линукс апликација од којих сте можда већ неке тестирали под Windows-ом, можете избећи већину могућих и споменутих проблема.

Почнимо !

Дакле, да ли вам се допада призвук и изглед Линукса и софтвера отвореног кода? Желите да знате одакле да кренете?
Па пробајте неки до слободних Линукс дистрибуција!
Такође, уколико желите, можете испробати и неки од програма отвореног кода и на вашем тренутно инсталираном Windows или OSX оперативном систему! Постоји већи број апликација које можете да испробате. Неке од њих су приказане у поглављу 'Слободан софтвер који можда већ користите'. Пратите линкове на тој страници и преузимите софтвер који желите да испробате. Обично су те апликације доступне за Windows и OSX.

Пробајте Линукс!
Можда желите да пробате Линукс на свом рачунару ? Можете да инсталирате Линукс систем на свој хард диск а такође можете да га испробате и без инсталације, помоћу 'Live CD/DVD' Линукс дискова! Live CD покреће Линукс систем на вашем рачунару директно са преносивог диска и то у радну меморију вашег рачунара. Тако постижете да се сам систем уопште не мора инсталирати на рачунар а самим тим нећете пореметити постојећу инсталацију.

Као што смо поменули у поглављу 'Шта је то Линукс (Linux)?', постоје различите верзије Линукса, које се зову 'дистрибуције'. У основи , ради се о истом систему In essence they are all the same but they can have different ways of doing things, such as the way they handle the installation of applications. Different distributions often come with different software by default and some come with different versions of that software. Artwork is often different as can be the layout and feel of the desktop. There are two main user interfaces (desktops) for Linux. One is called 'KDE' and the other is 'GNOME'. Most distributions come with both, so you test and see which one you prefer to use. Our gallery contains screenshots of both, so you can see what they look like.

You may like to try a few different Linux distributions until you find one you really like to use. A great resource for distribution news and information can be found at Distrowatch.com.

Here is a list of some of the most popular distributions for you to investigate:

Fedora Fedora Installation only
Knoppix Knoppix Live CD
Mandriva Mandriva Live CD available
openSUSE openSUSE Live DVD available
Ubuntu Ubuntu Live CD available

Remember that Linux can be installed on the same hard drive next to your Windows installation, so if you aren't ready to make the full jump you can test Linux and still have Windows available if you need it.
Will Linux run on your computer?
As Linux has excellent hardware support, chances are that the Linux distribution you choose will run well on your computer. Many distributions provide 'minimum requirement' information and some can even check your computer and report on what will and won't work, before you install! Linux also tends to be less memory intensive than other operating systems, so it often works well even on older computers.

If you have a very old computer however, there are special distributions designed for older machines. Two excellent distributions in this area are Puppy and Damn Small. They are also Live CDs and can even run on computers with a 486 processor and only 16MB of ram!

We suggest you start by downloading a Live CD from one of the distributions listed above, burn it to a blank CD then reboot your computer. This will let Linux boot from the CD entirely in memory without touching your hard drive. It's a great way to see what Linux is all about and how it works. It will also let you see which distribution you might like the most.
Documentation and Help
As Linux works differently to Windows, we recommend reading the documentation that comes with the distribution you choose to install. This will help you create a successful installation the very first time round. Also, don't be shy to ask for help on the distribution's mailing list, forums, wiki or other support network.

Some Linux distributions like Ubuntu (via Canonical) and Fedora (via Red Hat) provide commercial support if you require it. We might also be able to help you here on our mailing list if you need assistance.

On the previous page we have some screenshots of various Linux distributions and free open source software for you to view. We also intend to have some videos so you can see Linux in action.
Enjoy!
We hope you enjoy the world of Linux and free open source software!